Субота, 16. Децембар 2017.
Latinica | Ћирилица
Medicolaser - иновативна рјешења за Ваше проблеме са видом - ваш ЛОГИЧАН избор - Medicolaser свијет здравих погледа - 0800 50 214 - СВЕ за ваше очи - хирургија ока, дијагностика очних обољења, оптика - 0800 50 214 - потпуно ласерско скидање диоптрије - 0800 50 214 - 15 година у у служби вашег вида - Medicolaser - свијет здравих погледа

Старачка дегенерација макуле

Закажите се online

Дегенерација макуле која се јавља код старијих особа представља водећи узрок сљепила у особа старијих од 70 година у високоразвијеним земљама. У земљама које немају тако добро развијену здравствену заштиту губитак вида је још увијек чешће узрокован катарактом, компликацијама дијабетеса и глаукомом.

И поред тога што старачка дегенерација макуле не представља водећи узрок слабог вида код нас, ово је ипак јако учестало обољење, због чега га треба на вријеме открити и третирати.

Постоје два типа старачке дегенерације макуле, суви и влажни облик.

Суви облик се практично и не третира јер не постоји адекватан третман, док је код влажног облика у послењих десетак година дошло до драматичног напретка у третману болести

Јако је важно да се болест рано открије, како би третман био од користи

Како се једном изгубљена функција ретине ни на који начин не може опоравити значај правовремене дијагнозе и третмана не треба ни наглашавати. 
 
Суви облик дегенерације макуле повезане са доби је чешћи од влажног облика. На овај облик отпада око 85 - 90% свих обољелих. Само стање се полако развија током година и обично доводи до незнатних промјена у виду. Код овог типа обољења долази до дегенеративних промјена у ретиналном пигментом епителу, неговог дјеломичног пропадања, као и накупљања отпадних материја испод сензорне ретине тзв. друза. За ову врсту обољења тренутно нема одговарајућег третмана, премда се препоручује престанак пушења, узимање витамина и антиоксиданаса, као и одговарајућа заштита од ултравиолетног зрачења. 

Влажни облик болести је веома озбиљно стање које брзо може довести до наглог губитка централног вида. То је онај дио вида који се највише користи у свакодневном животу и служи за читање и распознавање финих детаља. Код влажног облика долази до раста неоваскуларне мембране под захваћеном сензорном ретином. Сама ретина на том мјесту одебља и буде одвојена од слоја ретиналног пигментног епитела што доводи до губитка функције захваћеног подручја ока. Током еволуције неоваскуларна мембрана може да крвари или да из ње цуре бјеланчевине из крви што доводи до отока макуле. На крају свога развоја неоваскуларна мембрана и ретина изнад ње се претварају у ожиљак што значи непоправљив губитак централног вида. Како се болест веома често јавља обострано нетретирана болест може да доведе до великог инвалидета па обољеле особе не могу више да читају, препознају детаље, ликове нити да возе аутомобил.

Постоји више типова третмана за влажни облик дегенерације макуле. То су ласерски третман, хирургија ока, фотодинамска терапија и давање директно у око лијелова који спречавају раст крвних судова (инхибитори ангиогенезе).

Фотокоагулација је хируршка процедура којом се спаљује неоваскуларна мембрана, али и ретина изнад ње. Посљедица овакве врсте ласера је видни губитак у третираном подручју, премда су истраживања показала да постоји корист од оваквог третмана у томе што ће се спријечити губитак вида у околини неоваскуларне мембране. Овакав класични третман већ излази из употребе након што је у употребу уведена фотодинамска терапија и инхибитори ангиогенезе. 

У неким центрима се ради хиругија макуле гдје се обољела макула одигне и заротира на мјесто гдје постоји здрав ретинални пигменти епител. То су врло захтјевне операције које се не раде стандардно.
 
Визудин је заштићено име за вертепорфин, лијек који повећава осјетљивост на одређене таласне дужине свјетлости. Након што се убризга вертепорфин у вену, захваћени дио ока се излаже ласеру одговарајуће таласне дужине (ван спектра видљиве свјетлости) што доводи до развоја фотохемијске реакције унутар неоваскуларне мембране и њеног уништења. Третман треба понављати више пута (обично три до четири пута) да би се постигао дуготрајни ефекат. Велика мана оваквог третмана је његова цијена, пошто је сам вертепорфин јако скуп, не рачунајући цијену специјализованог ласера. 

Последње година у употреби су инхибитори стварања нових крвних судова. Лијекови који су регистровани за третман очију (Macugen, Lucentis) су јако скупи што их чини непогодним за примјену у нашој средини.

Због тога се у добром дијелу свијета користи Авастин који је регистрован за лијечење карцинома дебелог цријева, при чему љекар или апотекар сами праве раствор који се убризгава у око. Сам лијек је исто ефикасан као и лијекови који су регистровани за лијечење старачке дегенерације макуле, премда прављење раствора у ванфабричким условима носи повећан ризик бактеријске контаминације и развоја инфекције унутар ока.

Инхибитори ангиогенезе се убризгавају у минималим дозама (0,05 - 0,1 mg / 0,1 ml) директно у око у простор стакластог тијела тако да немају никакво системско дејство.

Прије убризгавања треба урадити флуоресцеинску ангиографију, док се контролна ангиографија ради након мјесец дана. На основу друге ангиографије се одлучује да ли треба или не треба поновити третман. Обично је потребно да би се зауставио даљи развој неоваскуларне мембране убризгати лијек у око три пута.