Уторак, 17. Октобар 2017.
Latinica | Ћирилица
Medicolaser - иновативна рјешења за Ваше проблеме са видом - ваш ЛОГИЧАН избор - Medicolaser свијет здравих погледа - 0800 50 214 - СВЕ за ваше очи - хирургија ока, дијагностика очних обољења, оптика - 0800 50 214 - потпуно ласерско скидање диоптрије - 0800 50 214 - 15 година у у служби вашег вида - Medicolaser - свијет здравих погледа

Употреба високе технологије у офталмологији

Закажите се online

Офталмологија је у последњих двадесет година доживјела невјероватан напредак какав се ријетко десио у другим гранама медицине. Сви ови напреци у дијагностици и терапији су добрим дијелом постали могући употребом софистицираних апарата.
 
За већину људи синоним за офталмологију је одређивање наочара уз помоћ апарата који може да аутоматски одреди потребну диоптрију. Тај апарат се зове аутоматски рефрактометар и од велике је помоћи да се убрза процес одређивања потребне корекције. Неки офталмолози сматрају да је он више потребан оптичарима него самим љекарима који се баве болестима ока јер се до истих резултата некада и много тачније може доћи коришћењем класичних метода.
 
Хирургија катаракте је раније била непредвидљива операција гдје се није знало какав ће бити крајњи исход. До прије двадесетак година операција се изводила тако што се помоћу хладноће вадило замућено природно сочиво, а пацијент је након дугог опоравка који је некада трајао и више мјесеци био осуђен да носи дебеле наочаре. Такве наочаре пацијенти су популарно звали "дно од тегле". Временом технологија операције катаракте се побољшала тако да се почела радити екстракапсуларна екстракција катаракте са уградњом сочива. Ово је постало могуће због побољшања оптике тј. оперативног микроскопа који је омогућио да хирург јасно види око са добрим увећањем. Оваква операција се још увијек изводи премда је у свијету практично напуштена јер се прешло на методу операције уз коришћење ултразвука. Са становишта пацијента ради се о невјероватно једноставној процедури која не боли, не тражи боравак у болници и доводи до трентуног опоравка вида. Ова метода се зове факоемулзификација и операција у просјеку траје неких петнаестак минута. Са становништа хирурга ово уопште није једноставан задатак да се кроз мали убод у око извади замућено сочиво и убаци вјештачко чији је дијаметар 5 пута већи од дијаметра саме инцизије. Да би се све ово постигло потребно је имати микроскоп последње генерације који омогућава да се виде и најфиније структуре ока као и посебна машина за стварање ултразвучних таласа која се популарно зове машина за катаракту. Сочиво које се уграђује у око је чудо модерне технологије само по себи пошто га је могуће савити, оно се само од себе исправља унутар ока и заузима исправан положај. Такође, уграђено сочиво је у потпуности биолошки инертно и тијело не реагује на њега. Наравно, као и код сваке хирургије принципи стерилности се морају поштовати.
 
Сем катаракте и хирургија ретине је доживјела незамислив напредак. Ретина је дио ока осјетљив на свјетло и представља наставак мозга. Сада се проблеми на том дијелу ока могу рутински рјешавати са високом стопом успјеха уз помоћ операције која се зове витректомија. Да би се она извела, поред врхунског микроскопа потребна је машина за витректомију, специјални (и скупи) иснтрументи којим се кроз мали убод улази у око и посебне течности које се користе током саме операције. То су такозване тешке течности за равнање мрежњаче које се користе само током операције и разне врсте силиконског уља које се може оставити у оку различито дуг временски период.
 
Ласери су нашли пуну примјену у третману промјена на ретини. Савремени ласери су мале машине величине личног рачунара, што оне у основи и јесу. Прије само двадесетак година просјечан ласер за третман очног дна је био величине ормара, трошили су пуно струје и користили различите гасове да би уопште могли да раде. У третману ретине користе се инфрацрвени и зелени ласер. Од зелених тренутно актуелне машине су од 532 nm док су такозвани аргонски ласери сматрају застарјелим и полако излазе из клиничке употребе.
 
Ласери су омогућили и велики напредак у хирургији рожњаче. Сада је могуће скидање диоптрије по жељи. То се постиже уз помоћ ексцимер ласера који су у стању да ремоделишу рожњачу. Такве интервенције су веома популарне у западним земљама јер омогућавају да се након операције више не користе наочаре или контактна сочива да би се јасно видјело. Сама интервенција траје пар минута и није болна.
 
Глауком као тихи убица вида представља велики социјални проблем јер захвата око 2% становништва старијег од 40 година. Болест није тако опасна ако се држи под контролом. Увођење компјутеризованог прегледа видног поља је омогућило рану и тачну дијагностику овог стања. Савремен тренд је периметрија (одређивање видног поља) у боји. Та метода је 4 пута осјетљивија од до сада кориштене стандардне бијеле периметрије. Уз то унапријеђења у софтверу која су се десила протеклих пар година су омогућила да преглед не траје 25 минута по оку као до сада већ само 2 - 3 минута. Само лијечење глаукома је још увијек најчешће уз помоћ капи, премда су се и ту упетљали ласери који омогућавају ефикасно снижавање очног притиска у одабраним случајевима. Наравно у дијагностици глаукома у последње вријеме су се јавили и други егзотични (и скупи) апарати који служе за одређивање дебљине слоја нервних влакана ретине. Наравно и ови уређаји су засновани на свеприсутним ласерима.
 
YAG ласер се често користи у рутинској пракси и служи за разбијање појединих дијелова ока. Он има своју пуну примјену у третману такозване секундарне катаракте и појединих облика глаукома. Сам апарат емитује краткотрајно ласерско зрачење које се види и које на мјесту гдје се концетрише прави мале експлозије. Такав ефект омоугућава да се унутар ока направе мале рупице веома прецизно и на тај начин се избјегава класична хируригија.
 
И ултразвук ока је нашао своје мјесто у офталмологији. Наравно око као специфичан орган тражи специјализовану машину за ултразвук тако да се за преглед ока не могу корисити машине које служе на примјер за преглед трбуха. Ултразвук се користи у припреми болесника који ће оперисати катаракту да би им се измјерила потребна јачина сочива. Такође, ова врста претраге се користи и када се желе видјети и дијелови ока који се не могу на други начин видјети.
 
Ово је само један скраћени приказ како се технологија умјешала у рад љекара. И заиста у офталмологији и најбољи љекар без одговарајућег алата није ништа стручнији у прегледу и третману ока од љекара опште праксе.